Mozambiška banda
Što se tiče načina življenja u Africi, za sad sam otkrijo da postoje pravila,
nisam ih sve pohvatao ali evo nekih:
1. Nije važno kakvo auto voziš, važno je koliko ljudi možeš vozit. Tako da ako imaš kamion ''faca si''
2. Nije važno kakav telefon imaš nego da li non stop slušaš na telefon muziku do daske.
3. Nije važno kakav televizor imaš, važno je koliko ti je visoko antena.
4. Nije važno kakvu kuću imaš, važno je da imaš kuću.
5. Nije važno kakvu muziku slušaš i đe, što je važno je koliko glasno slušaš tu muziku. (Skoro svaka kuća ima Marshal zvucnike)
6. Nije važno da li znaš da plešeš nego da li plešeš.
7. Kad igraš neku igru (fudbal,odbojka,košarka) nije cilj pobjediti,cilj je trčati za loptom bez prestanka.
8. Frizura uvjek na prvo mjesto pa sve ostalo.
9. Ako si bijelac normalno je da svi ''bulje u tebe'' dokle god si im u vidiku. Kao i mi što gledamo crnca kad prođe ulicom.
10. Nije važno da li imaš posao, nego da li nosiš radno odijelo svuda.
Prije 5 dana je počeo raspust, sva su djeca sa internata pošla kući. I sada je samo tišina. Prije podne, po podne, posle podne. Ne pristaje školi da bude prazna. Koliko god bila djeca naporna, i bez obzira na količinu besmislenih pitanja koje vam postavljaju. Sada svako ima smisla. I nije isto bez njih. I sada mi je jasno kako bi njima bilo da smo mi prvi krenuli. Ovako je bolje.
Što se tiče nas mi nastavljamo sa radom. Počeli smo s obilježavanjem terena za obojku, fudbal, košarku. Ispravljanje grešaka naših prethodnika, pa pošto nismo imali mnogo materiala za mjerenje osim metra za mjerenje i konapa za štrikanje Pitagorina teorema nam je dobro došla. Već dva dana radimo a imamo bar još dva. Ali na kraju će bit sve precizno kao pod konac i čisto kao apoteka.
A sad ide zaključak zar ne. I prije nego što sam došao sam znao da će malo bit mjesec dana. Nikad brže dani mi nisu prolazili. Već je 24 dan a kao juče je bilo kad smo krenuli. I prva 2 dana od kad su đeca pošla su bila teška, mučna. A bila bi još težija i mučnija da nije bilo ''Mozambiške bande''.
I drago mi je što sam sa njima upravo ovdje sada, i da sam upoznao ovih 8 ljudi iz različitih djelova Slovenije a ipak tako slične, sa istim idejama. Otvoreni za svaki predlog, savjet. I nikad ih neću zaboravit. A neće ni oni mene.
A sad pozdrav. Pozdravljam sve one koje znam a i one koje ne znam. One koji čitaju ovo i one koji će čut za ovu priču. Život je lijep samo ga treba znat živjet.
1. Nije važno kakvo auto voziš, važno je koliko ljudi možeš vozit. Tako da ako imaš kamion ''faca si''
2. Nije važno kakav telefon imaš nego da li non stop slušaš na telefon muziku do daske.
3. Nije važno kakav televizor imaš, važno je koliko ti je visoko antena.
4. Nije važno kakvu kuću imaš, važno je da imaš kuću.
5. Nije važno kakvu muziku slušaš i đe, što je važno je koliko glasno slušaš tu muziku. (Skoro svaka kuća ima Marshal zvucnike)
6. Nije važno da li znaš da plešeš nego da li plešeš.
7. Kad igraš neku igru (fudbal,odbojka,košarka) nije cilj pobjediti,cilj je trčati za loptom bez prestanka.
8. Frizura uvjek na prvo mjesto pa sve ostalo.
9. Ako si bijelac normalno je da svi ''bulje u tebe'' dokle god si im u vidiku. Kao i mi što gledamo crnca kad prođe ulicom.
10. Nije važno da li imaš posao, nego da li nosiš radno odijelo svuda.
Prije 5 dana je počeo raspust, sva su djeca sa internata pošla kući. I sada je samo tišina. Prije podne, po podne, posle podne. Ne pristaje školi da bude prazna. Koliko god bila djeca naporna, i bez obzira na količinu besmislenih pitanja koje vam postavljaju. Sada svako ima smisla. I nije isto bez njih. I sada mi je jasno kako bi njima bilo da smo mi prvi krenuli. Ovako je bolje.
Što se tiče nas mi nastavljamo sa radom. Počeli smo s obilježavanjem terena za obojku, fudbal, košarku. Ispravljanje grešaka naših prethodnika, pa pošto nismo imali mnogo materiala za mjerenje osim metra za mjerenje i konapa za štrikanje Pitagorina teorema nam je dobro došla. Već dva dana radimo a imamo bar još dva. Ali na kraju će bit sve precizno kao pod konac i čisto kao apoteka.
A sad ide zaključak zar ne. I prije nego što sam došao sam znao da će malo bit mjesec dana. Nikad brže dani mi nisu prolazili. Već je 24 dan a kao juče je bilo kad smo krenuli. I prva 2 dana od kad su đeca pošla su bila teška, mučna. A bila bi još težija i mučnija da nije bilo ''Mozambiške bande''.
I drago mi je što sam sa njima upravo ovdje sada, i da sam upoznao ovih 8 ljudi iz različitih djelova Slovenije a ipak tako slične, sa istim idejama. Otvoreni za svaki predlog, savjet. I nikad ih neću zaboravit. A neće ni oni mene.
A sad pozdrav. Pozdravljam sve one koje znam a i one koje ne znam. One koji čitaju ovo i one koji će čut za ovu priču. Život je lijep samo ga treba znat živjet.
Pavel Koroš
Pajo,ne poznajem te ali znam da si velika faca kao što je velika faca čitava Mozambiška Banda. Žao mi je što više uskoro neću moći čitati vaše priče.
OdgovoriIzbrišiPajo, znaš što kaže Crnogorac, kad želi leči u travu? Digni se zemljo da legnem. Srećom za tebe to ne važi.
Puno pozdrava svima.